Intervju za Kurir.

Kako teku pregovori opozicionih lidera o grupisanju za beogradske izbore? Da li uopšte ima pregovora?

DS je apsolutno otvoren za razgovore i nadamo se da će ih biti što pre, jer smo čekali i u predsedničkoj kampanji, čekamo svaki put pred izbore. Nemamo više luksuz da čekamo ni kao država ni kao narod. Ljudi očekuju od nas da budemo sa njima i da ih zaštitimo od terora, ljudi žele program, da im predložimo ideje kako će živeti bolje. Niko više ne želi da glasa za “manje zlo” i to je odlična vest. Mi ćemo biti bolji od Vučića i zato ćemo ga pobediti.

Ko će s kim na kraju na izbore? S kim će DS?

Mnogo važnije od toga ko će s kim je ko će s čim pred građane. Vidimo već duže vremena da su se pojedine stranke, pokreti i pojedinci definitivno odlučili na individualan izlazak ali nisam čuo ničija rešenja za probleme. DS će ići sa najboljim programom i najiskusnijim timom. Naš program će se fokusirati na ljude i Beograd kao grad budućnosti u kome će postojati efikasna i transparentna administracija, poslovno okruženje za razvoj različitih poslova, posebno IT tehnologija, jaka socijalna zaštita koja će pružiti podršku mladim bračnim parovima, roditeljima čija deca idu u školu ili vrtiće. Isto tako, Beogradu su neophodne promene u saobraćaju, komunalnoj policiji, urbanizmu…

Kako ocenjujete mogućnost da Đilas stane na čelo opozicione kolone?

Jedino znam da je Đilas rekao da se ne bavi politikom i taj stav uvažavam.

Ukoliko bi Đilas zatražio podršku DS, da li biste stali uz njega?

Mislim da je došlo vreme da Đilas, kao i mnogi drugi koji su se politički afirmisali zahvaljujući DS-u, stanu uz Demokratsku stranku jer jedino ona danas, kao i pre skoro 20 godina može da okupi i kanališe energiju neophodnu za promene. Svima je danas jasno: samo jak DS može da pobedi SNS. Svi ostali eksperimenti su očigledno, unapred osuđeni na propast. Uostalom, zato smo meta napada kako vlasti tako i dela opozicije.

Da li je Đilasu minus što ga je SNS mesecima održavao na vlasti posle 2012.?

Iako svi misle da je DS potonuo 2012. godine, mi smo te godine osvojili rekordnu podršku. Tako da nije SNS održavao DS na vlasti u Beogradu, već građani svojim glasovima. Drugo je pitanje da li bi za građane i DS bilo bolje da smo tad svi otišli u opoziciju.

Postoji mogućnost da sa beogradskim budu i vanredni parlamentarni izbori. Da li ste spremni za njih? Da li ćete na njih sami ili u koaliciji s nekim?

Pokušaj da racionalno predvidimo šta će Vučić uraditi povodom još jednih vanrednih parlamentarnih izbora osuđen je na propast. Ali ono što je neosporna činjenica je da su Vučićevi vanredni izbori u proteklim godinama građane Srbije koštali preko 5 milijardi dinara.

Svakako, kao opoziciona stranka mi ih priželjkujemo i spremamo se kao da će ih biti. Verujemo da Vučić razmišlja o izborima samo iz razloga sakrivanja nesposobnosti i neispunjenih obećanja. Vučić se na izborima oseća komforno jer misli da će uz neviđenu medijsku blokadu, ogromne ucene, razne kapilarne manipulacije opet prevariti građane.

Mi smo, što stalno ponavljamo, zaista otvoreni za razgovore sa svima koji dele naše vrednosti i koji posle tih izbora ni u jednom slučaju ne bi formirali vladu sa SNS, ni koncentracionu, ni “vladu nacionalnog spasa” niti bilo kakvu.

Da li se čujete s Jankovićem?

Nažalost, kao i mnogi ljudi koji su ga među prvima podržali, izgubili smo redovan kontakt osim kada se sretnemo na nekim sastancima. Ne znam čijom krivicom ali je svakako u tom odnosu bilo mnogo babica, previše sujeta, a najviše raznih ljudi čiji interes je od početka bio sumnjiv.

R. Milojičić je pitao u Skupštini da li iza firme koja je otkupila Gošin dug stoji brat Ane Brnabić. Da li možete nešto više o tome da kažete?

Više o tome treba da kaže premijerka Brnabić, mi nemamo detaljnije podatke od onih koje smo izneli u skupštini, ali sled okolnosti je veoma čudan. Postoje osnovane sumnje zbog kojih Tužilaštvo i nadležni organi moraju da reaguju. Novi vlasnik Goše je sa Kipra, gde se pojavljuje firma iz Zemuna, osnovana pre samo mesec dana koja uspeva da otkupi dug u iznosu od 400 hiljada evra. Rezultat te kupovine su radnici na ulici i činjenica da je Goša postala još jedna žrtva Vučićevog režima.

Sadašnja vlast, dok su bili opozicija, kritikovala Vas je da ste uništili Vojsku. Kako biste Vi sada ocenili poteze ministra Vulina?

O reformama koje sam sproveo sa svojim timom u Ministarstvu odbrane, za koje slobodno mogu da kažem da su najveće i najuspešnije reforme jednog sistema u Srbiji, najbolje je da govore drugi, stručnjaci, oficiri i zaposleni u sistemu. Oni najbolje znaju kako je bilo pre, kako u mom mandatu, a kako je od 2012. godine do danas. Ponosan sam na sve što je moj tim uradio, pre svega po pitanju boljeg materijalnog i profesionalnog standarda pripadika VS.

Međutim, ono što mi je posebno drago je da smo čvrsto postavili sistem, da ni razni Vulini ne mogu da ga upropaste, na čemu inače zdušno rade iz njihove osionosti i neznanja.

Šta mislite o idejnom rešenju za spomenik Zoranu Đinđiću?

Umetinički doživljaj je uvek različit i nije moguće da svi budu zadovoljni i na isti način dožive neko umetničko delo. Važno je da umetnost podstiče diskusiju u društvu, ali u ovom konkretnom slučaju, nije važno samo idejno rešenje koliko namera naprednjaka da operu svoju savest, ali i rejting u delu biračkog tela u kome ga nikada do sada nisu imali.

Moram da kažem da je opasna zamena teza da DS nije želela postavljenje spomenika Zoranu Đinđiću. Tokom deset godina od ubistva različite ulice, trgovi, platoi su poneli ime prvog demokratskog premijera Srbije. Primera radi, ja sam predlagao da se aerodrom u Surčinu nazove po njemu, po ugledu na velike svetske aerodrome, međutim taj predlog nije naišao na podršku. Ali svakako, formirana je i komisija za postavljenje spomenika na čijem čelu je bila Gorica Mojović, određena je i lokacija, ali je nova vlast ovaj projekat stopirala.

(Izvor: Kurir)